уторак, 15. август 2017.

ФИЛМСКО ВЕЧЕ СА СПЦО – РУМА „Св. Серафим Саровски“

ВОРКИ ТИМ РУМА И СПЦО РУМА – ХРАМ СИЛАСКА СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ

ПРИКАЗУЈУ
ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

СВ. СЕРАФИМ САРОВСКИ

УТОРАК, 29. АВГУСТ, ВЕЛИКИ ХОЛ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА РУМА, 20.00ч

 

Пре два века, Русији и читавом Православном свету, Богом је био послан човек чије су молитве и пророчанства постали саставни део живота сваког од нас - Свети Серафим Саровски. Великом старцу, пророку и прозорљивом чудотворцу, судбине, не само појединаца, него и читавих народа, биле су познате. Сваку душу читао је као отворену књигу. Ово је филм о његовом животу.

Преподобни Серафим Саровски један од највећих руских подвижника, прозорљиваца и чудотвораца. Рођен 1759. а преставио се 1833. године. Одликовао се великом смерношћу. Када га је сав свет славио, он је себе називао „убоги Серафим“. Српска православна црква га празнује као Преподобног Серафима Саровског 2. јануара по црквеном, а 15. јануара по грегоријанском календару.

Родио се у Курску, у Русији, 19. јула 1759. године, од имућних родитеља. На крштењу је добио име Прохор. Кад је навршио 17 година, мајка га је послала да се посвети монашком животу. На растанку му је наводно поклонила мали крст, од кога се он никада није одвајао. Најпре је отишао у Кијевско-печерску лавру, а потом га је старац Доситеј упутио да се спашава у саровској пустињи. Не задовољавајући се тишином и безмолвијем саровске обитељи, угледајући се на неке манастирске старце, са благословом свог старца, у слободним часовима повлачио се у густу шуму ради молитвеног усамљеничког тиховања. Средом и петком није ништа јео, а у друге дане само једном дневно.

Прохор се 18. августа 1786. године, удостојио подстрига у монашки образ, при чему доби име Серафим. Серафим удвостручи своје трудове и живљаше још усамљеничкије, ронећи у унутарње богомислено созерцање. Увек у једној истој одећи, зими је скупљао грање, лети чувао пчеле и радио у својој малој градини. Уз велике телесне трудове, даноноћно је појао тропаре и црквене песме, и предавао се узвишеним радовима ума и срца. Пуно је читао, нарочито свето Писмо. Издржавао је велика ђавоља искушења и замке. Да би се још усрдније борио против истих, узео је на себе велики подвиг. Хиљаду дана и ноћи на гранитом камену произносио је из дубине душе царникову молитву: „Боже, милостив буди мени грешноме!“

Добивши од Бога благодатне дарове: прозорљивости, чудеса и исцељења, а по вољи Свевишњега поче ступати у разговор са посетиоцима, а пре свега са монасима. Његове речи, пренете неком особеном љубављу и препуне неке тихе, животне власти, загреваху срца, чак и она окорела и хладна. С великом љубављу лечио је све душевне и телесне болести. Толико је био познат и вољен да је дневно долазило скоро по две хиљаде људи на лечење или савете, или само за благослов. Одликовао се великом смерношћу. Када га је сав свет славио, он је себе називао „убоги Серафим“.

Дана 2. јануара/14. јануара 1833. године старац Серафим је завршио свој живот на земљи, у својој обичној белој подраси, клечећи на коленима на свагдашњем месту својих молитвених подвига, пред иконом Божје Матере „Умилење“. О врату му је висио мали крст са распећем. Руке су му биле прекрштене на грудима.

ОРГАНИЗАЦИЈА:
Ворки тим Рума у сарадњи са СПЦО – Рума, Храм Силаска Светог Духа на апостоле

ТЕХНИЧКА ПОДРШКА:
Културни Центар " БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" Рума

УЛАЗ СЛОБОДАН

уторак, 18. јул 2017.

ФИЛМСКО ВЕЧЕ СА СПЦО – РУМА „ПОЈАВЕ ЧУДА“


ВОРКИ ТИМ РУМА И СПЦО РУМА – ХРАМ СИЛАСКА СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ
ПРИКАЗУЈУ
РУСКИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ
 
 
 
ПОЈАВЕ ЧУДА

аутор и водитељ Давид Гиоргобиани, руски глумац

ПОНЕДЕЉАК, 24. ЈУЛ, ВЕЛИКИ ХОЛ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА РУМА, 20.00ч

Филм о чудима Божијим у православном свету. Мироточиве и иконе које проливају сузе и крв, нетрулежне мошти светитеља, отровне змије које само на Дан Успења Пресвете Богородице силазе са планине и присуствују литургији, понашајући се питомо, а након тога враћају се у брда. Потпуно осушене стабљике љиљана, из којих расту предивни цветови пред иконом Мајке Божије, многобројна исцељења – само су мали део чудеса које овај руски филм представља гледаоцима.


ОРГАНИЗАЦИЈА:
Ворки тим Рума у сарадњи са СПЦО – Рума, Храм Силаска Светог Духа на апостоле

ТЕХНИЧКА ПОДРШКА:
Културни Центар Рума

УЛАЗ СЛОБОДАН

петак, 30. јун 2017.

4. MISTER VORKY, DODELA NAGRADE ZA NAJBOLJI DOMAĆI FILM

Bili smo u Novom Sadu, na Akademiji umetnosti i predali nagradu Vladimiru Antiću, za najbolji domaći film GDE MUZIKA POČINJE, ovogodišnjeg 4. Mister Vorky festivala.

 

Milan Milosavljević, Dragan Cakić, Vladimir Antić i Siniša Bokan (Dekan)

Vladimir Antić i Gabriella Benak


 AKADEMIJA UMETNOSTI NOVI SAD

RADIO 021 

 

понедељак, 19. јун 2017.

ФИЛМСКО ВЕЧЕ СА СПЦО – РУМА, "ПРОПАСТ ИМПЕРИЈЕ- ВИЗАНТИЈСКА ЛЕКЦИЈА"

ВОРКИ ТИМ РУМА И СПЦО РУМА – ХРАМ СИЛАСКА СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ

ПРИКАЗУЈУ 
ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ



ПРОПАСТ ИМПЕРИЈЕ- ВИЗАНТИЈСКА ЛЕКЦИЈА


РУСКИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

ЗАХВАЉУЈУЋИ РУСКОМ ДОМУ ИЗ БЕОГРАДА

УТОРАК, 27. ЈУН, ВЕЛИКИ ХОЛ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА РУМА, 20.00ч

Откако је 31. јануара 2011. први пут приказан на програму руске државне телевизије, документарни филм ''Пропаст Империје-Византијска Лекција'' не престаје да узбуђује јавност. Ускомешали су се и многи духови ван њених граница. Не без разлога. „Пропаст империје – византијска лекција” у основи се бави успоном и падом хиљадугодишњег царства, али, истовремено, и на не много скривен начин, говори о свему што се дешава у данашњој Русији, о проблемима са којима се она суочава, али и онима који јој се свакодневно намећу од стране такозваног Запада. Није стога чудно што је судбина Византије готово преко ноћи прерасла оквире средњошколских уџбеника и постала незаобилазна тема разговора свугде – од научних института и телевизијских дебата, до подземне железнице и фризерских салона…

Према аутору филма, архимандриту Тихону Шевкунову, игуману Сретењског манастира (по некима личном исповеднику руског председника Владимира Путина), Византијско царство, које је трајало од почетка 4. до половине 15. века и, посебно, његова престоница Константинопољ пали су као жртва занемаривања сопствене хиљадугодишње традиције и неселективног прихватања агресивних спољних утицаја. Ово се односило на све сфере деловања државе – од политичког, правног и социјалног система, до стварања уског круга олигарха или разбијања армије. Уместо да настави путем који јој је донео статус најмоћније државе света тог времена, и ослони се на сопствене снаге, Византија се приклонила „погубним реформама” које су јој, на суптилне начине, наметане од стране католичке Европе.

Корени Руске цивилизације

Једно је сигурно: ко год је одгледао филм оца Тихона не може да пренебрегне јасну паралелу са Русијом постсовјетског доба. Ипак, према мишљењу аутора, „Пропаст империје” није антизападни филм. „Не би било поштено казати да је Запад прави виновник несреће и пада Византије. Запад је само следио своје интересе, што је потпуно легитимно. Историјски пораз Византије десио се онда када су сами Византинци изменили принципе на којима је опстајала империја. Ако се осврнемо у историју видећемо да се Запад развијао на сасвим посебан начин. Иако на далеко нижем цивилизацијском ступњу, освојио је 1204. Константинопољ и стекао огромна средства (финансијска и технолошка) за развој својих држава и народа. То што су стекли, чињеница је, употребили су изузетно паметно. Када су та блага исцрпена крајем 15. века кренуло се даље у освајања, на ред су дошли Америка, Индија, Кина… Резултат сједињења грабежи и генијалног научног и економског стварања је пред нама. Да ли је то добро или не, друго је питање”, објашњава отац Тихон, уз напомену да тај процес до данас није окончан.

„Није ствар у томе што су руски гледаоци први пут могли да виде толико бескомпромисну антизападну православну документаристику, него у чињеници што овај филм, приказан на водећем државном телевизијском каналу, представља идеолошки преокрет. Тачније, покушај да се на званичном нивоу трага за коренима руске цивилизације, не у средњовековној Европи, или монголским хордама, већ тамо одакле они заиста потичу – Византији и њеном православном окружењу”, написао је један критичар.

Од доласка на власт Владимира Путина Русија, полако али дефинитивно, оживљава свој, силом прилика пригушени, империјални статус. Огледа се то у много чему – у државним симболима, изградњи вертикале власти, стратешком спољнополитицком престројавању, спознавању сопствене кључне улоге у Европи, истицању посебности проистеклих из богате историје, повратку цркви…

Поруке из прошлости

Поруке средњовековне Византије данашњој Русији више су него отворене. И средњовековна царевина муку је мучила са олигарсима, у једном периоду чак се и смена владара одвијала у просеку на сваке четири године (колико данас траје председнички мандат). Често помињани „стабилизациони фонд”, настао у протеклим годинама на благодетима скупих енергената и предвиђен за улагања у социјалну сферу данашње Русије, такође има, на неки начин, своју претечу у Византији. У царевини су овакви фондови, на пример, коришћени за изградњу чувене цркве Свете Софије и присаједињење земаља одвојених од империје (у време цара Јустинијана), као и у време Василија Другог (976–1025) када су паре улагане у јачање државе и, пре свега, армије.

Отац Тихон признаје: „Аналогија са савременом Русијом намерно је наглашена. Узели смо управо те примере на којима смо могли да покажемо паралелу између онога што се дешавало у Византији и онога што се дешава данас у Русији.” „Реч је о избору пута. У ком правцу ћемо кренути, који вектор ћемо одабрати у светској кризи која нам све више прети”, закључује отац Тихон.

ОРГАНИЗАЦИЈА:
Ворки тим Рума у сарадњи са СПЦО – Рума, Храм Силаска Светог Духа на апостоле

ТЕХНИЧКА ПОДРШКА: 
Културни Центар Рума

 УЛАЗ СЛОБОДАН


уторак, 06. јун 2017.

11.TURNEJA FESTIVALA SLOBODNA ZONA 2017. JUN

VORKI TIM I KULTURNI CENTAR RUMA
PREDSTAVLjAJU

11. TURNEJU FESTIVALA SLOBODNA ZONA 2017.
SUBOTA 10. jun – PONEDELJAK 12. maj  i ČETVRTAK 15. jun u 20 časova – 
veliki hol KC Ruma

Pod suncem (dok) r. Vitalij Manskij / Češka, Rusija, Nemačka, 2015, 106’
Dok otvaram oči (igr) r. Lejla Buzid / Francuska, Tunis, Belgija, UAE, 2015, 103’  
Ljubavnici i despot (dok) r.Rob Kanan / Ros Adam, Velika Britanija, 2016, 98’
Efekat vode (igr) r. Solveg Anspak, Francuska, Island, 2016, 82’
 Ulaz slobodan
SUBOTA 10. jun
VELIKI HOL KULTURNOG CENTRA RUMA, 20h
Pod suncem (dok)

Režija: Vitali Manski
Država: Češka, Rusija, Nemačka, Litvanija, Severna Koreja
Godina:2015.
Trajanje: 106’
Jezik: Korejski
Učestvuju: Li Zin-Mi, Ju-Jong, Hje-Jong, Oh-Gjong
Scenario: Vitali Manski
Direktor fotografije: Aleksandra Ivanova
Montaža: Andrej Paperni
Muzika: Karlis Auzans
Produkcija: Vertov Studio, Saxonia Entertainment, Hypermarket Film
Distribucija: Five Stars Film Distribution


Sinopsis
Dobrodošli na jedinstveni uvid u Demokratsku Narodnu Republiku Koreju. Reditelj Vitali Manski pravi film o jednoj prosečnoj porodici u Pjongjangu uoči nacionalne proslave dana rođenja severnokorejskog diktatora, dok je njegov tim stalno pod pratnjom, a sve što bi trebalo da snime je pažljivo kontrolisano. Ipak, on ostavlja kamere uključene i tako snima sve probe, sve fine prepravke na snimanju, kao i momente kada osmogodišnja Zin-Mi predivno iznosi svoj naučeni tekst, ali je isto tako uhvaćena kako tiho plače pod pritiskom čitave propagandne operacije.

Biografija reditelja
Vitali Vsevolodovič Manski (r. 1963, Lvov, Ukrajina) je diplomirao na VGIK (Gerasimov Institut za kinematografiji), i postao jedan od najpriznatijih savremenih ruskih dokumentarnih reditelja i producenata. Svoje prvo filmsko delo je napravio 1989. godine, i od tada je snimio preko 30 filmova koji su bili prikazivani na festivalima širom sveta i nagrađivani nekoliko puta. Neki od najbitnijih su Pod Suncem (2015), Cevovod (2013) i Otadžbina Smrti (2011).

Festivali I nagrade:
Najbolji Reditelj, Međunarodni Filmski Festival u Talinu Crne Noći, 2015
Najbolji Dokumentarac, Međunarodni Festival u Jihlavi, 2015
Najbolji Dokumentarac, Međunarodni Festival u Trstu, 2016
Međunarodni Festival Dokumentarnog Filma u Amsterdamu, 2015
Hot Docs Filmski Festival, 2015
Međunarodni Filmski Festival u Sijetlu, 2015

Reč kritike
Pod suncem je neverovatan film, nadrealan i uznemirujuć… stvarna verzija Trumanovog šoua.
Stiven Dalton, The Hollywood Reporter

Pod suncem otkriva fasade Severne Koreje i šta se nalazi iza njih.
Noel Marej, The A.V. Club

Fascinantno: otkrivanje subverzije.
Denis Harvi, Variety
NEDELJA 11. jun
VELIKI HOL KULTURNOG CENTRA RUMA, 20h
 

Dok otvaram oči (igr.)

Režija: Lejla Buzid
Zemlja: Francuska, Tunis, Belgija, Ujedinjeni Arapski Emirati
Godina: 2015.
Trajanje: 103’
Jezik: arapski, francuski
Uloge: Baja Medhafer, Galia Benali, Montasar Ajari
Scenario: Lejla Buzid, Mari-Sofi Šambon
Producent: Sandra da Fonseka, Imed Marcuk
Direktor fotografije: Sebastian Gepfert
Montaža: Lilian Korbej
Muzika: Kiam Alami
Produkcija: Blue Monday Productions, Propaganda Production
Distribucija: Five Stars Film Distribution / fivestarsfilms.rs


Sinopsis 
Tunis, leto 2010, nekoliko meseci pred Revoluciju: osamnaestogodišnja Fara je upravo završila srednju školu i porodica je već vidi kao budućeg doktora. Ali, ona ne misli tako. Fara peva u političkom rok bendu. Oseća strast za životom, opija se, otkriva ljubav i, protiv volje majke Hajet, koja zna kakve opasnosti vrebaju u Tunisu, istražuje svoj grad noću.

O rediteljki
Lejla Buzid rođena je u Tunisu i pohađala „La Fémis” školu režije u Parizu. Režirala je kratkometražne filmove Soubresauts (Mkhobbi Fi Kobba) i Zakaria. Ova dva filma osvojila su preko 10 nagrada. Kada otvorim oči je Lejlin prvi dugometražni film. Premijerno je prikazan na festivalu Venice Days. Osvojio je nagradu za najbolji evropski film. Već je sakupio preko 25 nagrada sa festivala u Torontu, Roterdamu i drugim.

Festivali i nagrade
Filmski festival Tribeca, 2016.
Nagrada za najbolji film, Filmski festival East End, Velika Britanija, 2016.
BNL nagrada publike, Međunarodni filmski festival u Veneciji, 2015.
Europa Cinemas Label Award (Venice Days), Međunarodni filmski festival u Veneciji, 2015.
Međunarodni filmski festival u Torontu, 2015.

Reč kritike Ova vešto snimljena drama na neuvijen, ali suptilan način dočarava atmosferu straha prisutnu tokom diktatorske vlade predsednika Bena Alija, sa posebnim osvrtom na bezbroj oblika špijuniranja, od lascivnih do političkih.
Džej Vajsberg, Variety

Dok otvaram oči je dosad najbolji igrani film o Arapskom proleću.
Kalem Aftab, Indiewire

Zanimljiv, lični doživljaj jednog događaja koji Buzidi svakako leži na srcu, Kada otvorim oči trebalo bi da i vama otvori oči i vredi ga videti.
Metju Anderson, CineVue

PONEDELJAK 12. jun
VELIKI HOL KULTURNOG CENTRA RUMA, 20h
 
Ljubavnici   i  despot (dok.)
Režiser: Rob Kanan, Ros Adam
Zemlja: Velika Britanija
Godina: 2016
Trajanje: 98’
Jezik: korejski, japanski, engleski
Prevod: srpski, engleski
Uloge: Šin Sang Ok, Čoi Eun He
Scenario: Rob Kanan, Ros Adam
Producent: Nataša Dek
Direktor fotografije: Jonsuk Bak, Park Bjung Kju, Rik Klark, Vil Edvards, Džon Sejers
Montaža: Džim Hesion
Muzika: Nejtan Halpern
Produkcija: Hellflower, Tigerlily
Distribucija: Five Stars Film Distribution
Website: theloversandthedespotfilm.com

Sinopsis
Ljubavnici i despot je priča o mladom i ambicioznom južnokorejskom režiseru Šin Sang-ok i glumici Čoi Eun-he, koji su se zaljubili za vreme 50-ih godina posleratne Koreje. 70-ih godina, nakon dostizanja vrha korejskog društva i snimanja niza uspešnih filmova, agenti Severne Koreje kidnapuju Čoi u Hong Kongu i odvode je zloglasnom diktatoru Kimu Džong Ilu. Tragajući za Čoi, Šin takođe biva kidnapovan. Za vreme petogodišnjeg pritvora, par se ponovo susreće zahvaljujući filmofilu Kimu, koji ih proglašava svojim ličnim režiserima. Čoi i Šin planiraju svoj beg, ali tek nakon što režiraju 17 igranih filmova za diktatora, i ne steknu njegovo poverenje.

O rediteljima
Rob Kanan je radio na različitim pozicijama tokom snimanja igranih i kratkometražnih filmova, kao i muzičkih spotova, uključujući i ulogu Nik Brumfeldovog saradnika u dokumentarnoj drami Duhovi (festival Sandens 2007), pre nego što je režirao svoj hvaljeni dokumentarac Tri milje severno od Molkoma. Za ovo ostvarenje dobija nagradu publike i nominovan je za najbolji dokumentarac britanskih nezavisnih filmskih nagrada. U SAD-u ga objavljuje IFC-Sandens. Rob trenutno radi na igranoj verziji ovog filma, koji je najavljen za 2016. godinu.
Ros Adam je radio kao režiser, kamerman, urednik kratkometražnih filmova, muzičkih spotova, umetničkih instalacija, reklama i korporacijskih filmova, pritom je i talentovan fotograf. Rob i Ros su sarađivali na mnogim kratkometražnim projektima. Premijera njihovog prvog dugometražnog ostvarenja Ljubavnici i despot je bila na svetskom takmičenju dokumentaraca na filmskom festivalu Sandens 2016. godine.

Festivali i nagrade:
Svetska premijera, Filmski festival Sandens, 2016
Međunarodni filmski festival u Berlinu, 2016
Međunarodni filmski festival u Edinburgu, 2016
Međunarodni filmski festival u SIjetlu, 2016
Međunarodni filmski festival u Klivlendu, 2016

Reč kritike
Ovaj romantični triler o bekstvu, snimljen po istinitom događaju, ima dovoljno fascinatntnih detalja i uglova da se kvalifikuje u pravo ostvarenje koje je “čudnije od fantastike”.
Džastin Čeng, Variety

Verovatno najčudnija i najneobičnija istinita životna priča ikada povezana sa bioskopom.
Tod Mek Karti, Hollywood Reporter

Kao spoj potpuno lude istinite priče i dokumenta beskrajnih domašaja u bioskopu preko granica, kultura, pa čaki i ideologija, “Ljubavnici I despot” je divlja priča, vredna gledanja.
Dominik Mjeer, Consequence of Sound
ČETVRTAK 15. jun
VELIKI HOL KULTURNOG CENTRA RUMA, 20h
Efekat vode (igr.)
Režija: Solveg Anspak
Zemlja: Francuska, Island
Godina: 2016
Trajanje: 82’
Jezik: francuski, engleski, islandski
Uloge: Florans Loare-Kaj, Dida Jonsdotir, Samir, Gesmi, Filip Rebo
Scenario: Solveg Anspak, Žan-Lik Gaže
Producent: Patrik Sobelman
Direktor fotografije: Izabel Razave
Montaža: An Rigel
Muzika: Martin Viler
Produkcija: Agat Films & Ex Nihilo, Zik Zak Filmworks
Distribucija: Five Stars Film Distribution / fivestarsfilms.rs

Sinopsis
Samir, visok i krakat radnik na dizalici, od svojih 40 i kusur godina iz Montreja, na periferiji Pariza, zaljubi se do ušiju u Agatu, žustru devojku koju je video u kafiću. Otkriva da je ona instruktor plivanja na lokalnom javnom bazenu i, u nedostatku boljeg plana, odlučuje da se prijavi kao njen učenik… iako savršeno dobro zna da pliva. Međutim, njegov plan opstaje samo tokom tri časa, jer Agata mrzi lažove. Istina isplivava. Agata je besna, da li je tu svemu kraj…?

O rediteljki:
Rođena 1960. godine na Islandu, od oca Amerikanca i majke Islanđanke, Solveg Anspak je studirala filozofiju i kliničku psihologiju u Parizu, a zatim režiju na La Femis. Svoju karijeru je započela u Francuskoj, praveći dokumentarce Sandrina u Parizu, Barbara, Nisi ti kriv i Da niko nije mrdnuo. U čast svojim brojnim korenima, na Islandu je snimila Rejkjavik, Vilenjaci u gradu, koji je ušao u selekciju „Stvaraoci današnjice“ u Lokarnu, a u Sjedinjenim Američkim Državama snimila je Napravljeno u SAD. Njen prvi igrani film, Glavu gore! obezbedio je glavnoj glumici, Karin Vijar, Cezara za najbolju glumicu 2000. godine. Snimila je 2003. godine Olujno vreme. Takođe je režirala par godina za televiziju; značajni naslovi uključuju Buntovnika i Luiz Mišel. Preminula je od raka dojke u avgustu 2015. godine. Njen poslednji film, Efekat vode, predstavljen je posthumno u Kanu na „Directors Fortnight“ 2016. godine. Osvojio je nagradu SACD.

Festivali i nagrade:
Nagrada SACD, „Directors Fortnight“, Filmski festival u Kanu, 2016.
Filmski festival Arava, 2016.
Filmski festival CPH PIX, 2016.
Međunarodni filmski festival u Busanu, 2016.
Festival filma u Hamburgu, Filmfest, 2016.

Reč kritike:
Prava mera šašavosti i iskrenosti.
Džon Froš, Hollywood Reporter
Ovo je veoma nežna komedija karaktera i situacije, a šašave smicalice nikada ne deluju previše u suprotnosti sa opuštenim humorom baziranim na likovima.
Džonatan Romni, Screen Daily
Lokalni medijski sponzori: SREMSKA TELEVIZIJA, RADIO SRPSKI SION, RADIO SREM RUMA, RADIO FRUŠKA GORA, TV FRUŠKA GORA

organizacija: VORKI TIM RUMA
tehnička podrška: KULTURNI CENTAR RUMA

среда, 31. мај 2017.

4. FESTIVAL MISTER VORKY: PRATEĆI PROGRAM

IZLOŽBA
PETAK, 2. JUN  21.45 časova
KULTURNI CENTAR RUMA, mali hol



• Izložba „Vorkapić – crteži“ • Uvodna reč: Dragomir Janković, istoričar umetnosti, muzejski savetnik Zavičajnog muzeja Ruma
 


PREDAVANJE
SUBOTA, 3. JUN 16.00 časova
16.00 časova, Kulturni centar Ruma, mala dvorana
• Vorkapić, Vinaver i srpski avangradni film •
Božidar Zečević, Srpski filmološki centar
Posle predavanja projekcija filma Fingalova pećina (1941) 



• Vorkapić, Vinaver i srpski avangradni film • Božidar Zečević, Srpski filmološki centar

Do sada nije bila istraživana veza između stvaralaštva Slavka Vorkapića i srpske avangarde, pre svega one koja je nastajala u Parizu, u vreme Vorkapićevog školovanja 1916-1920. godine. Pre svih Stanislav Vinaver, a zatim Rastko Petrović i Boško Tokin bili su u Parizu fascinirani ne samo pojavom filma, već i poetičke i filosofske misli pokrenute ovom pojavom, koja je nadahnula vodećeg filosofa svog doba, Anrija Bergsona, da ukupnu stvaralačku evoluciju sveta sagleda kroz kinematografski princip. Bergsonovo učenje o ritmu direktno je uticalo na Vinaverovu poetiku i Vorkapićevo shvatanje filma kao umetnosti svoje vrste, docnije ovaploćeno u njegovim filmovima Fingalova pećina i Šuma šumori.
 




PREDAVANJE
SUBOTA, 3. JUN  18.00 časova
GRADSKA BIBLIOTEKA "ATANASIJE  STOJKOVIĆ" RUMA, čitaonica

• Večna gerila: suprotstavljene interpretacije Drugog svetskog rata u Jugoslaviji na igranom filmu (1941–1991) • Goran Miloradović
Usled specifične pozicije Jugoslavije između NATO pakta i Varšavskog sporazuma u jugoslovenskom i stranom igranom filmu su se pojavila dva različita tumačenja Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Jedan diskurs afirmiše višenacionalnu jugoslovensku državnost i njene veze sa Zapadom, po cenu očuvanja komunističke vlasti u njoj. Drugi ističe srpskoruske istorijske veze i tradicionalne vrednosti, poričući službena jugoslovenska tumačenja novije istorije i zablude komunističke ideologije.

PREZENTACIJA
SUBOTA, 3. JUN 19.00 časova
KULTURNI CENTAR RUMA, mala dvorana
CENTAR NOVIH TEHNOLOGIJA 


• Centar Novih Tehnologija • je relativno mlada firma osnovana u oktobru 2004. godine u Rumi sa ciljem da se tadašnjem tržištu Srbije i Crne Gore kao okolnih zemalja pruži adekvatna i potpuna podrška za brzo usvajanje i primenu novih tehnologija.
Naša prvenstvena orijentacija je pružanje kompletne usluge u oblasti informacionih sistema i web-a: od pomoći pri izboru računara i računarske opreme, pa do izrade softvera i prezentovanja firmi i institucija na Internetu i putem multimedije. Energičan i mlad, ali iskusan tim informatičara čini oslonac ove firme i garant njene uspešnosti u pružanju kvalitetnih usluga svim svojim korisnicima.


KONCERT: 16. KONCERT RUMSKIH BENDOVA "PROMO FEST"
CEFALNI ATENTAT
SUBOTA  3. JUN, 22.00 časova
DOM OMLADINE RUMA

Omladinski savet Ruma i ove godine u prostoru Doma omladine u Rumi organizuje šesnaesti po redu Koncert rumskih bendova – Promo fest, namenjen promociji autorskog rada neafirmisanih i manje afirmisanih muzičara i bendova. Festival se organizuje u dva dela – prolećnom i jesenjem.

Za prolećni deo, koji se održava 27.05. i 03.06.2017. prijavilo se pet rumskih bendova i uz njih će na bini Doma omladine nastupiti i dva gostujuća benda. Prvog festivalskog dana će nastupiti power metal sastav Amor’s Arrows iz Sremske Mitrovice, a drugog dana gostujući bend u saradnji sa Vorky timom u okviru Festivala jednominutnog filma MISTER VORKY. Ulaz je besplatan, a festival je sufinansiranjem pomogla Opština Ruma iz sredstava namenjenih za kulturne manifestacije u organizaciji neprofitnog sektora



Cefalni atentat • Neuhvatljiv za malograđanštinu Reći će neki – to više nije u modi. Međutim, odgovor je efikasan i lak: Cefalni Atentat zaista nikada nije u modi, on je moda za sebe. Cefalni Atentat je autentičan, odan sebi i svom unutrašnjem porivu ka stalnom istraživanju i pogađanju najtananijih meta ljudskog duha. Bend je nastao 1990.godine. Zaliči kao da je zajahao na oblaku umakavši tik ispred eksplozije zla u regionu. Muzika koja se rađa iz Cefalnog Atentata je teška, tekstovi prepuni strasti i energije. Ali, prebrodite li taj prvi i skoro zastrašujući dodir sa neuobičajenim i nepoznatim, postaćete deo čarolije i na neki način član Cefalnog Atentata. I nakon 27 godina grupa je aktivna, gotov je set novih pesama, ali zaista novih i opsesivno svežih. Cefalni Atentat nikada nije vrebao popularnost, nije želeo da bude miljenik. I uspeva u tom htenju, evo, čitavih 27 godina. Neuhvatljiv za malograđanštinu. Kroz bend je protutnjalo dosta dobrih muzičara a jedina konstanta je idejni tvorac Borislav Dimković. Koncertno uvek jaki, danas u Cefalnom Atentatu dokazuju svoju muzičku zrelost i superiornost.

Borislav Dimković (vokal i gitara), Branislav Mitić (bubnjevi), Aleksandar Ivić (gitara) i Gvozden Leković (bas gitara).




PREZENTACIJA
NEDELJA, 4. JUN 18.00 časova
KULTURNI CENTAR RUMA, mala dvorana
• Kino klub Split • Sunčica Fradelić


Kino klub Split je udruženje građana iz Splita koja kontinuirano deluje od 1952 godine na polju audiovizuelne umjetnosti: obrazovanja, produkcije i distribucije audiovizuelnih dela. Klub deluje kroz dva osnovna principa: besplatno bavljenje filmom za članove i ideal autorske slobode. Do danas je producirano blizu 750 radova, od toga oko 280 na filmu, dok je samo u poslednje dve godine producirano oko 70 različitih audio-vizuelnih dela. Filmovi su prikazivani na brojnim festivalima u zemlji i inostranstvu, od revija amaterskog filma, do konkurencije međunarodnih festivala i prikazivanja u poznatim svetskim muzejima i galerijama. Uspeh se meri i u u više od stotinu različitih nagrada i priznanja.

Flouresecencije, Ante Verzotti, 1967, 4’26’’
AKT, Tamara Bilankov, 2016, 25’32’’
Žemsko, Dunja Ivanišević, 1968, 4’30’’
Čudotvorna tvornica sinjska, Rino Efendić, 2016, 6’
Lula & Bručke, Igor Jelinović, 2016, 15’
Nemoj da ti bude neugodno, Ivan Jamić, Tonči Kranjčević Batalić, Tanja Minarik, 2016, 9’
Bageri proždiru zemlju, Martin Crvelin, 1967, 5’22’’




PREZENTACIJA
NEDELJA, 4. JUN  19.00 časova
KULTURNI CENTAR RUMA, mala dvorana
 • Radoy Nikolov • (Sofija, Bugarska)

Magistrirao i doktorirao filmsku i TV režiju na NATFA (Nacionalnoj akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost “Sarafov Kr.” - Sofija, Bugarska). Radio je kao režiser i kreativni producent na filmovima, serijama, TV emisijama, reklamama...
Njegov kratki film “TIR” (2005) osvojio je nekoliko nagrada na međunarodnim festivalima - Royal Television Society London, najbolji postdiplomski film, 18. Filmski festival u Trstu, 13. Međunarodni festival filmskih i televizijskih škola, Lođ, Poljska...
Voli da igra tenis.
40 Days Life, 2003, 3’37’’
Beni&Art, 2011, 13’10’’
September, pp, 1’22’’
October, pp, 1’24’’
November, pp, 3’14’’
On the Hills of Manchuria, pp, 3’52’’



FILM 
NEDELJA, 4. JUN  21.00 časova
KULTURNI CENTAR RUMA, mala dvorana


TEMA Festivala “Novac”, selektor Marko Kostić

DUGOMETRAŽNI FILM  "MESEC OD PAPIRA"

• Mesec od papira • Piter Bogdanovič, 1973, 105 min
Otac i ćerka u stvarnom životu, Rajan i Tejtum O’Nil postaju tim veštih prevaranata Mojsije Moli i Adi Logins 30-ih u Kansasu. Kada je “Moze” neočekivano zadužen da odvede devetogodišnju Adi kod rodbine u Misuri, nakon smrti njene majke, njegov pokušaj da je prevari za njen novac obija mu se o glavu i on biva primoran da je uzme za partnera. Pomoću prevare uspevaju da prođu kroz zemlju farmera, par je skoro dokrajčen od strane burleska plesačice (Medlin Kan) i ljutitog krijumčara.