четвртак, 19. април 2018.

ФИЛМСКЕ ВЕЧЕРИ 2018. циклус: ЧАРЛИ ЧАПЛИН/ ФИЛМ: ЦИРКУС

организатор: ВОРКИ ТИМ РУМА
ПОКРОВИТЕЉ: ОПШТИНА РУМА
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
Понедељак 23. април у 20.00 часова
улаз слободан


 циклус: ЧАРЛИ ЧАПЛИН



ФИЛМ: ЦИРКУС

Изворни наслов: The Circus
Режија: Чарли Чаплин
Главне улоге: Чарли Чаплин, Ал Ернест Гарсија, Мерна Кенеди, Хари Крокер
Година: 1928.
Трајање: 72 минута
Земља: САД

Циркус (енгл. The Circus) је неми филм Чарлија Чаплина из 1928. године. Чаплин је био редитељ, сценариста, продуцент и композитор, а нашао се и у главној улози, тумачећи свој чувени лик Скитнице.

Радња филма се одвија у циркусу и његовој ближој околини. Игром случаја, Скитница постаје главна атракција програма због своје трапавости и „дара“ упадања у невоље. Временом се заљубљује у младу циркуску јахачицу, али за њену наклоност мора да се бори са маркантним ходачем по жици.

Продукција филма је било једно од најтежих искустава у Чаплиновој каријери. Не само да је у то време имао тешке приватне проблеме (смрт мајке и развод), већ је и снимање морало више пута да буде одложено или поновљено због различитих несрећних случајева (пожара на сету, крађе сценографије и сл.).

Главне улоге су, осим Чаплина, тумачили Ал Ернест Гарсија, Мерна Кенеди и Хари Крокер. Филм је на првој додели Оскара 1929. био номинован у четири категорије (за најбољи филм, најбољу режију, главног глумца и оригиналну причу), али је Академија уручила Чаплину специјалну награду за филмско постигнуће.


Техничка подршка: КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА

среда, 11. април 2018.

12. TURNEJA FESTIVALA SLOBODNA ZONA 2018. APRIL U RUMI

Filmski festival Slobodna Zona ovog proleća kreće na svoju 12. Turneju u preko 50 gradova i opština širom Srbije! Pet najboljih filmova sa 13. festivalskog programa, održanog od 1. do 6. novembra 2017. u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, po izboru publike i selektora festivala, biće prikazani i u ostalim gradovima Srbije, uključujući i Rumu, u saradnji sa lokalnim nevladinim organizacijama i kulturnim centrima. Lokalni partner u Rumi je Vorki tim. Ulaz na sve projekcije je besplatan
Misija Turneje Slobodne zone jeste da decentralizacijom kulture najširoj publici u manjim gradovima i mestima ponudi na uvid, vrhunski festivalski filmski program.
Turneja je jedina filmska manifestacija ovakvog karaktera u zemlji.

Predvodnik ovogodišnjeg izbora, koji će u toku aprila, maja i juna obići Srbiju, je film koji je otvorio novembarski festival u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U pitanju je dokumentarni film „Dan oslobođenja“, koji prikazuje čuveni kontroverzni nastup rok grupe Laibach u Severnoj Koreji, poslednjoj komunističkoj “diktaturi” sveta.
Zatim sledi film koji je postao hit evropskih festivala 2017. i koji je na Slobodnoj Zoni osvojio Nagradu publike, dokumentarni film „Čavela“, o ljubavnici Fride Kalo i večitoj inspiraciji Pedra Almodovara, koji je na Berlinalu zapamćen po višeminutnim ovacijama posle filma.

UTORAK, 17. APRIL, 2018.
VELIKI HOL KULTURNOG CENTRA RUMA, 20h
Dan oslobođenja (dok.)
r. Morten Travik, Ugis Olte, Letonija, Norveška, Slovenija, 2016
Pod ljubaznim ali čvrstim smernicama starog fana koji je postao režiser i kulturni diplomata, i na iznenađenje celog sveta, kultni bend Lajbah iz bivše Jugoslavije postao je prva strana rok grupa koja je nastupala u državi-tvrđavi Severnoj Koreji. Suočen sa strogom ideologijom i kulturološkim razlikama, bend se bori da svoje pesme probije kroz iglene uši cenzure, pre nego što dospe do publike koja nikada ranije nije imala priliku da čuje alternativni rok-en-rol. U međuvremenu, propagandni zvučnici su postavljeni na granicu između dve Koreje i najavljeno je odbrojavanje do početka rata. Brda su oživela…uz zvuke muzike.
http://freezonebelgrade.org/?sermons=liberation-day

ČETVRTAK, 19. APRIL, 2018.
VELIKI HOL KULTURNOG CENTRA RUMA, 20h
Čavela (dok.)
r. Katrin Gund, Dareša Kjui / SAD, Meksiko, 2017
Uz pomoć svoje lirske strukture, film Čavela pruža gledaocima nadahnjujuće i intelektualno izazovno putovanje kroz život muzičke ikone Čavele Vargas. Fokusirajući se na intervju snimljen 20 godina pre njene smrti koji nikada ranije nije viđen i njene pesme, kao i na mitove koji su drugi pričali o njoj, a i ona sama o sebi, film predstavlja privlačan prikaz žene koja se usudila da živi za oblačenje, muziku, snove i da govori ono što misli.
Teško da je u jedan život moglo stati više strasti, bola i radosti. Čak i ako nikada niste čuli za Čavelu Vargas, u njenim pesmama ćete se prepoznati.
http://freezonebelgrade.org/?sermons=chavela-ok

Tehnička podrška: KULTURNI CENTAR „BRANA CRNČEVIĆ“ RUMA
Ulaz na sve projekcije je besplatan

уторак, 10. април 2018.

Пројекција филма БЛАГОДАТНИ ОГАЊ

У организацији Ворки тим-а Рума и СПЦО Рума - Храм силаска Светог Духа на апостоле, у великом холу Културног центра "Брана Црнчевић" Рума поводом Васкрса приказан је документарни филм БЛАГОДАТНИ ОГАЊ у уторак, 10. априла 2018.
Испред организатора гледаоцима су се обратили Драган Цакић (Ворки тим) и јереј Душан Вишекруна (Старешина Храма силаска Светог Духа на апостоле).




уторак, 03. април 2018.

Филм БЛАГОДАТНИ ОГАЊ

организатори: Ворки тим Рума и СПЦО Рума-Храм силаска Светог Духа на апостоле
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
Уторак, 10. април у 20.00 часова
улаз слободан


БЛАГОДАТНИ ОГАЊ
документарни филм
Сваке година на Велику суботу, управо на онај дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божјег у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ. To je дан који је тело Господа, колико можемо знати, провело управо ту, у Гробу, у Кувуклији. Дан који је свет провео „без Бога", жртвено пострадалог на Крсту за разрешење грехова света. Тај дан је и једна од могућих симболичких представа целокупне историје палог човечанства, јер означава трајање између богоубилачког (богоотпадничког) суноврата у таму и васкршње победе над победама: победе над смрћу и обнове богочовечанства. 

Гроб Господњи је место у пећини где је лежало тело Христово по погребу. Сада је то Кувуклија, капела Гроба Христовог унутар Васкресењског храма у Јерусалиму. Сваке године, у суботу пред православни Васкрс када служи православни првојерарх, у Кувуклији, на Гробу Господњем, дешава се једно од највећих чуда које се понавља од давнина. Са неба силази Благодатни огањ који чудесно пали свеће православном патријарху, а потом и осталим верницима.

На Велику суботу ходочасници, људи различитих националности и представници различитих цркава, долазе у Храм гроба Господњег и чекају особити Божији благослов, силазак Благодатног огња. Још са вечери у петак у храму су погашена сва кандила, врата Кувуклије запечаћена су. Око два часа после подне литија коју предводи јерусалимски патријарх пристиже ка Кувуклији. Патријарх се разодева, остаје само у стихару, и с тридесет три свеће у рукама, по броју Спаситељевих година проживљених на земљи, улази ка Гробу. Људи с усрдном молитвом ишчекују чудо. И наједном: светлост обасјава Кувуклију. Патријарх излази са упаљеним свећама. Свако тежи да о пламен тих свећа запали своју. За неколико минута читав храм се испуњава бело-плавичастим сјајем. Људи као да се купају у неопалимом огњу, који никога не пече. Сви се радују сишавшој благодати, осећају невидљиво присуство Исуса Христа."

"... Свети огањ је почео да да се појављује у олтару Анђела, у великој већини случајева у облику лука над улазом у сам Гроб Господњи. Понекад је огањ хитао ка пећини и као да је тамо улазио час с једне час с друге стране. Огањ има бело-плавичасту боју, као и у суботу уочи Васкрса, и појављивао се 20 пута".

"Тог дана кад смо били крај Гроба Господњег патријарх се молио око један час. Видео сам плави бљесак у Кувуклији, а затим је он све јаче и јаче светлео. Пламен је мало помало, а потом разгоревајући букнуо и када је свети патријарх почео да предаје запаљене свеће верницима, пламен се ширио по целом храму муњевитом брзином".

Да би се отклониле сумње у овај чудесан догађај, појава светог Огња се збива под строгим и ревносним надзором цивилних власти. Ево белешке о службеним мерама које се предузимају:
"Све ватре у храму се гасе још претходног дана, на Велики петак, и храм остаје под контролом полиције. Просторија Гроба Господњег се темељито прегледа и затим се улаз у њу запечаћује. Самог патријарха прегледају од главе до пете, како би утврдили нема ли нечег запаљивог. Тек после тога скидају печат са улаза у Гроб Господњи и пуштају патријарха у њега ради добијања Благодатног огња. Кроз неко време, после усрдне молитве, добивши Благодатни огањ, патријарх њиме пали свежњеве свећа, излази и предаје огањ присутнима у храму, и сав се храм озарује морем огња." ("Чуда на гробу Господњем", 3-4)

Овај Благодатни огањ током првих минута апсолутно не пали и не пече. Тек после постаје уобичајени, стихијски, материјални.
О Благодатном огњу писали су још свети Григорије Ниски (4. век) и свети Јован Дамаскин (8. век), црквени историчар Јевсевије (4. век). Трифон Коробејников и Јуриј Георгиј Греков, московски ходочасници из 16. века, бележе да су међу присутним хришћанима на Велику суботу у Храму гроба Господњег, баш овим редом: Грци, Сиријци, Срби, Ибери (Грузини), Руси, аријанци, воложи...

Из описа бројних ходочасника дознајемо да су православни првосвештеници који добијају Благодатни огањ људи високе духовности, који сами представљају узор благочестивости. У успоменама Варваре Брин де-Сент Иполит, ходочаснице из 19 века, она описује како је после појаве овог чуда на Велику суботу 1859. године посетила митрополита Мелетија из Петре, који је те године примао Благодатни огањ: "Био је веома омршао и убледео, али је израз његовог лица зато био пријатнији и одликовао се необичним спокојем. Посматрао ме пажљиво и продорно и, погађајући моју потпуну убеђеност у знамење Божје благодати, рекао: ,Овога пута благодат је већ била сишла на Гроб Спаситељев када сам ушао у Кувуклију; јасно је: ви сте се сви тако усрдно молили да је Бог услишио ваше молитве. Дешавало се да се дуго молим са сузама, а да огањ не силази с небеса до два часа. Овога пута сам га угледао чим су се за мном затворила врата... Кад сам изашао, био сам као слеп, ништа нисам видео', одговарао је. ,И да ме нису придржавали, пао бих!'